„Ocu nikada ne palimo sveću kao da je mrtav “
Jasmina Živivkovi Štrpce
Paun Živković je u junu 1999. godine povukao porodicu iz Uroševca u Štrpce, gde su se Srbi osećali sigurnije i homogenije. Porodica se oprostila od dotadašnjeg života i rada u ovom gradu, ostavljajući dom sa svom imovinom.
Početkom nove školske godine tog septembra u novom mestu bila je potrebna dokumentacija iz škola koje su mnogi Srbi do pre nekoliko meseci pohađali u Uroševcu. Šest direktora i nastavnika traže od poljskog KFOR-a da im obezbedi pratnju kako bi dobili dokumentaciju iz škola koje su napustili u Uroševcu. Među njima i gospodin Paun Živković, direktor srednje tehničke škole, jedan od dvojice direktora koji su tog dana otišli u Uroševac, ali se više nisu vratili.
Ćerka Jasmina kaže da članovi porodice, iako svesni da dvadeset godina ne znaju ništa o njemu, iako su im u EULEKSU-u i UNMIK-u rekli da niko od otetih Srba nije pobegao živ, još uvek ne veruju da im je otac mrtav, vode život sa nekakvim čudnim osećajem, uvek prisutnim ali teškim za opisati.
Glumac: Rebecca Kena
Kompozitor: Memli Kelmendi
Intervjuisao: Korab Krasniqi
Fotografije: Korab Krasniki
Producent i reditelj: Kushtrim Koliqi
Link za audio priču http://kosovomemori.org/podcast/episodi-08-kurre-nuk-ndezim-kiri-per-babane-si-per-te-vdekur-31-53-min/?lang=sq
