“Nešto se dogodilo, ne plači”
Nezir i Hamide Avdili, Mitrovica
Roditelji osmoro dece, Nezir i Hamide Avdili, sećaju se vremena kada ih je rat razdvojio od dva sina koja više nikada nisu videli. Njihova tri sina, Fadil (24 godine), Fatmir (18 godina) i Kujtim (16 godina), bili su odvojeni od porodice da bi se pridružili koloni ljudi koji su deportovani. Kujtim je uspeo da se sakrije sa rođacima u kolibi. Druga dvojica su bila u grupi iz koje su izvučeni iz kolone u dvorište. Tamo je ubijen Fatmir, dok je Fadil uspeo da pobegne, ranjen u ruku. Komšija kojeg je sreo na ulici previo mu je ranu. On je poslednji je posvedočio da je Fadila video živog.
Danas, posle dvadeset godina, porodica još uvek ne zna ništa o njegovoj sudbini, uprkos naporima oca Nezirija i brata Kujtimi da ga pronađu. Hamidja kaže da Fadil u snovima često ponavlja: „Hajde, majko, pođi sa mnom, jer nemam vremena! Pođite i vi sa mnom! “ Roditelji žive u nadi da će barem pronaći kosti dok su još živi.
Glumci: Adrian Morina i Aurita Agushi
Kompozitor: Memli Kelmendi
Intevjuisao: Korab Krasniqi
Fotografije: Atdhe Mulla
Producent i reditelj: Kushtrim Koliqi
Link za audio priču http://kosovomemori.org/podcast/episodi-04-boni-vaki-dicka-mos-mkaj-24-09-min/?lang=en
