Ispovest #2
“Život mi je postao pakao”
(Intervju sa Olga Stojanović)
Marko Stajnović je bio direktor osnovne škole u Uroševcu u vreme NATO bombardovanja. Uveren da će se rat brzo završiti i da će se kolektiv vratiti prekinutoj nastavi, mislio je da nema potrebe da se zaposlenima preda dokumentacija o radu. Završetkom bombardovanja i rata, u tu školu su se smestili Albanci, dok su se mnogobrojni Srbi iz grada raselili po selima Štrpca. Tamo organizuju nastavu za povećanu srpsku zajednicu u ovom području. U pratnji pripadnika poljskog KFOR-a, septembra 1999, Marko je jednog septembarskog dana otišao u svoju bivšu školu u Uroševcu kako bi od albanskih kolega zatražio dokumentaciju o nastavi na srpskom jeziku koja je ostala tu.
Supruga, Olga, puna je sumnji u vezi njegovog nestanka. Ne veruje naporima KFOR-a da joj pomognu, štaviše smatra da je američki pukovnik na neki način umešan u Markovo kidnapovanje.
Supruga, Olga, puna je sumnji u vezi njegovog nestanka. Ne veruje naporima KFOR-a da joj pomognu, štaviše smatra da je američki pukovnik na neki način umešan u Markovo kidnapovanje.
Ove priče su deo „Živeti sa sećanjima na nestale: Knjiga sećanja sa pričama članova porodica nestalih tokom poslednjeg rata na Kosovu“, koji sprovodi program forum ZFD na Kosovu i Integra, u saradnji sa Resursnim Centrom za Nestala Lica uz podršku saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), braće Rockefeller i ambasade Švajcarske na Kosovu)