Ispovest #6
„Kada sam ih ostavila tog dana, znala sam da mi odoše“
(Intervju sa Kumrije Mazrekaj)
Porodica Mazrekaj iz Drenovaca prisiljena je da napusti kuću nakon dolaska srpskih snaga da isprazne selo od albanskog stanovništva. Prisilili su ih da hodaju neko vreme, kasnije su odvojili muškarce od žena. Kumrija sa tri ćerke je na kraju završila u kampu u Elbasanu, dok njen muž Arif i sin Jetmir ostaju zarobljeni u selu Beleg, mestu gde je poslednji put cela porodica viđena zajedno.
Jetmir, kako saznaje Kumrija, uspeva da pobegne i ranjen pronalazi utočište u selu Isnić. Nekoliko godina nakon rata, njegovi ostaci su pronađeni u jednom bunaru. U vezi Arifa, Kumrija ne zna ništa tačno ni dan danas, dvadeset godina nakon nestanka.
Jetmir, kako saznaje Kumrija, uspeva da pobegne i ranjen pronalazi utočište u selu Isnić. Nekoliko godina nakon rata, njegovi ostaci su pronađeni u jednom bunaru. U vezi Arifa, Kumrija ne zna ništa tačno ni dan danas, dvadeset godina nakon nestanka.
Ove priče su deo „Živeti sa sećanjima na nestale: Knjiga sećanja sa pričama članova porodica nestalih tokom poslednjeg rata na Kosovu“, koji sprovodi program forum ZFD na Kosovu i Integra, u saradnji sa Resursnim Centrom za Nestala Lica uz podršku saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), braće Rockefeller i ambasade Švajcarske na Kosovu)