Ispovest #3
„Svašta se dešava, ne plači za mnom!“
(Intervju sa Nezir Avdyli)
i
„Dva su mi sina su nestala, jednom smo našli telo“
(Intervju sa Hamide Avdyli)
Roditelji osmoro dece, Nezir i Hamide Avdyli, se podsećaju na vreme rata koji ih je odvojio od dvojice sinova koje više nisu videli. Troje njihovih sinova, Fadil (24 godine), Fatmir (18 godina) i Kujtim (16 godina), je odvojeno od porodice i pridružilo koloni ljudi koji su deportovani. Kujtim je uspeo da se sakrije sa nekoliko rođaka u jednoj kolibi. Preostala dvojica su bila u grupi koju su povukli iz kolone u dvorište jedne kuće. Tu su ubili Fatmira, dok je Fadil uspeo da pobegne iako je bio ranjen u ruku. Jedan komšija, kojeg je sreo uz put, mu je povezao ranu. On je poslednji koji izjavljuje da je video Fadila živog.
Danas, nakon dvadeset godina, porodica još uvek ne zna za njegovu sudbinu, uprkos naporima koje su otac Nezir i brat Kujtim uložili da ga pronađu. Hamida kaže da joj u snovima Fadil često ponavlja: "Dođi majko, dođi sa mnom jer nema vremena! Dođi i ti sa mnom!".
Roditelji žive u nadi da će im naći barem kosti dok su još u životu.
Danas, nakon dvadeset godina, porodica još uvek ne zna za njegovu sudbinu, uprkos naporima koje su otac Nezir i brat Kujtim uložili da ga pronađu. Hamida kaže da joj u snovima Fadil često ponavlja: "Dođi majko, dođi sa mnom jer nema vremena! Dođi i ti sa mnom!".
Roditelji žive u nadi da će im naći barem kosti dok su još u životu.
Ove priče su deo „Živeti sa sećanjima na nestale: Knjiga sećanja sa pričama članova porodica nestalih tokom poslednjeg rata na Kosovu“, koji sprovodi program forum ZFD na Kosovu i Integra, u saradnji sa Resursnim Centrom za Nestala Lica uz podršku saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), braće Rockefeller i ambasade Švajcarske na Kosovu)